Издања Етнографског института САНУ

izdanja
    • Часопис Гласник Етнографског института САНУ објављује оригиналне, претходно необјављене радове: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, приказ, научна библиографија. Часопис Гласник Етнографског института САНУ доступан је у режиму отвореног приступа. Публиковање у Гласнику Етнографског института САНУ је бесплатно.

      У часопису Гласник Етнографског института САНУ објављују се радови из области етнологије и антропологије и сродних друштвених и хуманистичких дисциплина.

      Радови могу бити написани на српском и сродним језицима и на енглеском језику. Радови на српском језику штампају се ћириличним писмом.

      Гласник Етнографског института САНУ излази квартално. Објављује и специјалне бројеве, са посебном тематиком и гостујућим уредником.

      Обавезе уредника

      Главни уредник часописа Гласник Етнографског института САНУ доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Уредник се приликом доношења одлуке руководи уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

      Уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са поднесеним рукописом. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује уредништво. Пошто је идентитет аутора и рецензената непознат другој страни, уредник је дужан да ту анонимност гарантује.

      Уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда

      Уредник не сме да користи необјављен материјал из поднесених рукописа за своја истраживања без писане дозволе аутора.

      Обавезе аутора

      Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Аутори такође гарантују да након објављивања у часопису Гласник Етнографског института САНУ, рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности власника ауторских права.

      Аутори гарантују да права трећих лица неће бити повређена и да издавач неће сносити никакву одговорност ако се појаве било какви захтеви за накнаду штете.

      Аутори сносе сву одговорност за садржај поднесених рукописа и валидност резултата, и морају да прибаве дозволу за објављивање података од свих страна укључених у истраживање.

      Аутори који желе да у рад укључе слике или делове текста који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права и да приликом подношења рада доставе доказе да је таква сагласност дата. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.

      Аутори гарантују да су као аутори наведена само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно да су сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведена као аутори.

      Аутори се морају придржавати етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад и да рад није плагијат. Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других.

      У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.

       

      Рецензија

      Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику и уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа. Сви достављени радови пролазе процедуру анонимног рецензирања од стране два компетентна рецензента које одређује редакција. У случају да рад добије једну позитивну и једну негативну рецензију, редакција одређује трећег рецензента. Аутори који добију условно позитивне рецензије дужни су да уваже примедбе рецензената или, уколико то не желе, да повуку рад из штампе. Рок за исправку радова је 15 дана од датума слања рецензије аутору. Рецензент је дужан да у року од три недеље достави готову рецензију рада.
      Избор рецензената спада у дискрециона права уредника и редакције. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада.

      Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника.

      Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.

      Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

      Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима.

      У главној фази рецензије, главни уредник шаље поднесени рад двома рецензентима, стручњацима за научну област којом се рад бави. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша. Рецензентски лист рецензенту шаље секратар радакције Гласника Етнографског института САНУ.

      Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.

      Редакција је дужна да обезбеди солидну контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

      Плагијаризам

      Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

      Плагијат обухвата следеће:

      • дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
      • копирање једначина, слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права за њихово коришћење.

      Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат.
      Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени.

      Ако се установи да је рад који је објављен у часопису Гласник Етнографског института САНУ  плагијат, од аутора ће се захтевати да упуте писано извињење ауторима изворног рада и прекинуће се сарадња са ауторима плагијата.

      Повлачење већ објављених радова

      Објављени рукописи биће доступни докле год је то могуће у оној форми у којој су објављени, без икаквих измена. Понекад се, међутим, може десити да објављени рукопис мора да се повуче. Главни разлог за повлачење рукописа јесте потреба да се исправи грешка у циљу очувања интегритета науке, а не жеља да се аутори казне.

      Чланак се мора повући у случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора; повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају подношења истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре и слично. У неким случајевима рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке у рукопису или објављеном раду.

      Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Гласник Етнографског института САНУ: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML link) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).

      Отворени приступ

      Часопис Гласник Етнографског института САНУ је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта часописа и користити у складу са лиценцом Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/)

      Часопис Гласник Етнографског института САНУ не наплаћује APC (Article Processing Charge).

      Самоархивирање

      Часопис омогућава ауторима да прихваћену, рецензирану верзију рукописа, као и финалну, објављену верзију у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, да га објави на личним веб страницама (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/), у било које време након објављивања у часопису.
      При томе се морају навести издавач, као носилац ауторских права, и извор рукописа, а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.

      Ауторска права

      Када је рукопис прихваћен за објављивање, аутори преносе ауторска права на издавача. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права.

      На издавача се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев;

      •  право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;
      • право да рукопис преведе на друге језике;
      • право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуира ове копије;
      • право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис са тих преносника података;
      • право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
      • право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима (укључујући и читаче електонских књига), и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.

      Молимо ауторе да погледају и попуне Ауторску изјаву и Уговор о преносу ауторских права.

               Редакција Часописa
      Гласник Етнографског института САНУ

    • Гласник Етнографског института САН (I – VII) / САНУ (VIII – ) је научна, периодична публикација из области етнологије/антропологије од међународног значаја. У њему се, од прве књиге издате 1952. године, објављују резултати научноистраживачког и пројектног рада научника и сарадника Института и других сродних институција у земљи и иностранству. Такође, објављују се расправе и чланци, прилози, грађа, осврти, хронике, прикази, преводи, белешке, библиографије, некролози, сећања, полемике, критике и друго.

      Гласник је основан са циљем да објављује резултате научних истраживања насеља и порекла становништва, народног живота, обичаја и народних умотворина. Међутим, концепција Гласника, као сваке савремене научне публикације, мењала се и прилагођавала друштвеним, културним и политичким процесима и научним трендовима у друштвеним и хуманистичким наукама.

      У најкраћим цртама, радови у Гласнику могу се груписати у неколико фаза. До осамдесетих година обављају се фундаментална етничка истраживања, и систематски организована проучавања урбаних и руралних средина у Србији и Југославији. Следећа фаза обухвата радове који дају нови теоријско-методолошки увид у разноврсне етнолошке и антрополошке феномене из области материјалне, духовне културе и друштвеног живота. Радови из области проучавања етницитета (дијаспоре и мањина у суседним земљама), културних и друштвених промена, политичке антропологије, друштвене свакодневице и др. настали су као резултат истраживања у периодима осамдесетих и деведесетих година. У последњим бројевима Гласника објављени су радови на темама транзиционих процеса у Србији. Од 2000. године радови у Гласнику углавном се заснивају на разултатима истраживања реализованих у оквиру домаћих и међународних пројеката.

      Као уредници Гласника потписују се академици, научни сарадници и универзитетски професори, који су уједно били и руководиоци Института: Војислав Радовановић (1952–1957), Боривоје Дробњаковић (1958–1961), Душан Недељковић (1962–1966), Бранислав Којић (1967–1969), Милисав Лутовац (1970–1971), Атанасије Урошевић за књ. 21 (1972) 1973, Милорад Васовић (1973–1977), Петар Влаховић (1978–1982), Десанка Николић (1983), Душан Бандић (1984–1988), Никола Пантелић (1989–2000), Драгана Радојичић (2003– ).

      Од броја 27 (1978) часопис добија свој међународни стандардни број за серијске публикације (YU ISSN 0584–4895), а од књиге 28 па надаље YU ISSN 0350–0961. Према стандардима Универзалне децималне класификације (UDC) класификован је у групу 39 – Етнологија.

      Језик писма је ћирилица, са апстрактима на страним језицима (француски, енглески, немачки). Од броја 50–51 (2003) поједини радови објављују се на енглеском језику, а од 2007. године, увођењем полугодишњег излажења, свака друга свеска Гласника је на енглеском језику.

      ГЕИ је реферисан у електронским базама: DOAJ (Directory of Open Access Journals), Ulrich's Periodicals Directory и SCIndex (Српски цитатни индекс). Чланци су електронски доступни у виду пуног текста који је типографски веран оригиналу (Pdf format). У истој форми Гласник је доступан и на интернет страници Етнографског института САНУ.

      Убрзан развој информационих технологија и научних информација условиле су и стварање нових, једнообразних правила уређивачке концепције, чији циљ је унапређење квалитета домаћих часописа и њихово укључивање у домаћи и међународни систем размене научних информација. Поштујући упутства дата у Акту о уређивању научних часописа, који је 2009. године донело Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, Гласник Етнографског института САНУ је категоризован у часопис од међународног значаја (М 24). Од 2010. године укључен је у међународни систем унакрсног реферисања (CrossRef), и појединачним чланцима додељује се јединствена бројчана ознака DOI (Digital Object Identifier), преко које се успоставља веза са Интернет страницом на којој се документ налази.

      ГЕИ САНУ се налази и може читати и на CEEOL (Central and Eastern European Online Library) thtp://www.ceeol.com


      Приредила: Биљана Миленковић-Вуковић, дипл. библиотекар саветник

       

    • LXIII(3) - Истраживање миграција
      2015
    • LXIII(2) - Конфликт и помирење на Балкану
      2015
    • LXIII(1) - Град у Србији и Бугарској: компаративно ишчитавање актуелних процеса
      2015
    • LXII(2) - Истраживање миграција
      2014
    • LXII(1) - Истраживање миграција
      2014
    • LXI(2) - Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима постдисциплинарности и тржишта
      2013
    • LXI(1) - Лица смрти
      2013
    • LX(2)
      2012
    • LX(1)
      2012
    • LIX(2)
      2011
    • LIX(1)
      2011
    • LVIII(2)
      2010
    • LVIII(1)
      2010
    • LVII(2)
      2009
    • LVII(1)
      2009
    • LVI(2)
      2008
    • LVI(1)
      2008
    • LV(2)
      2007
    • LV(1)
      2007
    • LIV
      2006
    • LIII
      2005
    • LII
      2004
    • L-LI
      2003
    • Периодична публикација Зборник радова Етнографског института САН/САНУ почела је да излази непуне три године по оснивању Етнографског института САН. Први број Зборника објављен је као подсерија у оквиру серије Академијиних Зборника радова 1950 године. Серија Зборник радова САН уведена је 1949. године са циљем да се у оквиру њених подсерија објављују резултати научних радова Академијиних института. Престала је да излази са осамостављивањем института, који и даље задржавају ову публикацију, али у оквиру својих серија. У таквом облику Етнографски институт је публиковао књиге 1–4 (1950–1962). Под називом Зборник радова Етнографског института почиње да излази 1971. године са књигом број 5 и траје до данас.

      Објављује резултате стручног и научног истраживачког рада о одређеним питањима, тематских или регионалних испитивања, саопштења са научних скупова, резултaте рада на пројектним задацима, магистарске радове.

      У првим бројевима Зборника објављују се резултати добијени на основу истраживања насеља и порекла становнишва, народног живота и обичаја и фолклора, који су били један од циљева и програмских опредељења приликом оснивања Института, а одвијали су се у оквиру антропогеографског, етнолошког и фолклорног одељења Института. Велики број радова односи се и на тему фолклора народноослободилачког рата, а резултат су систематског прикупљања и испитивања народне партизанске поезије на српском језику и језику националних мањина у периоду 1947–1949.

      Резултати рада на вишегодишњим пројектима уговорених са Републичком заједницом науке Србије, односно Министарством за науку Републике Србије теме су неколико бројева Зборника: Проучавање и испитивање насеља угрожених јавним радовима објављени су у књигама 6–8 (1973–1976) под називом Етнолошка проучавања ђердапских насеља. Истовремено са проучавањем ђердапских насеља отпочело се и са проучавањем националних мањина у Војводини (Словаци, Русини и Украјинци) и Срба у дијаспори у румунском насељу Свињица, а резултати тих истраживања публиковани су у петој књизи Зборника; Стално праћење промена у народној култури на селу (1971–1975) у Зборнику 10 (1980); троброј 14–16 (1984) Стално праћење промена у народној култури – преображај приградских насеља (1976–1980) односи се на проучавање промена у култури становања, браку и породици и обичајима животног циклуса у приградским и другим насељима у околини Београда, Крушевца, Лесковца, Пирота и Новог Пазара. На конкурсима Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије за фундаменталне научноистраживачке пројекте, 2001. и 2005. године, Етнографском институту САНУ одобрена су пет пројекта, те истраживачи резултате свог научног рада објављују у Зборницима 21–26, као и другим научним публикацијама.

      Књиге 9 до 13 посвећене су заслужним сарадницима и истакнутим научним радницима Института, академицима Душану Недељковићу (књ. 9), Браниславу Којићу (књ. 10), Атанасију Урошевићу (књ. 11), Милисаву Лутовцу (књ. 12) и примаријусу др Милораду Драгићу (књ. 13), са посебним освртом на њихов допринос етнологији и сродним наукама. Неколико свезака посвећено је значајним јубилејима.

      Саопштења са међународних научних скупова (Прилози проучавању етничког идентитета, Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду, Слике културе – некад и сад, Спомен места: историја – сећања) публикована су у књигама 20 (1989), 21 (2005), 22 (2006), 24 и 25 (2008) и 26 (2009), а магистарски радови Зорице Дивац, Добриле Братић и Мирославе Малешевић у 17–18 (1985) и 19 (1986).

      Као уредници потписују се: Војислав С. Радовановић (књ.1–2), Душан Недељковић (књ. 3–5), Мирко Р. Барјактаровић (књ. 6–8), Петар Влаховић (књ. 9–16), Душан Бандић (књ. 17–19), Душан Дрљача (књ. 20), Љиљана Гавриловић (књ. 21), Зорица Дивац (књ. 22, 24 и 25), Драгана Радојичић (књ. 23) и Александра Павићевић (књ. 26).

      Језик писма је ћирилица, са апстрактима на страним језицима (француски, енглески, немачки, руски или бугарски).

      Од броја 9 (1979) Зборник добија своју међународну ознаку за серијске публикације ISSN 0351–1499, а књиге од броја 21 и даље имају и међународну ознаку за монографске публикације ISBN.

      Приредила: Биљана Миленковић-Вуковић, дипл. библиотекар саветник

    • 30 - Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)рационалног и vice versa (2014)

    • 29 - Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе (2013)

    • 28 - Културна прожимања: aнтрополошке перспективе (2013)

    • 27 - Теренска истраживања - поетика сусрета (2012)

    • 26 - Спомен места – историја – сећања (2009)

    • 25 - Културне паралеле (2008)

    • 24 - Слике културе некад и сад (2008)

    • 23 - Култура у трансформацији (2007)

    • 22 - Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду (2006)

    • 21 - Етнологија и антропологија: стање и перспективе (2005)

    • #
      Аутор
      Наслов
      Год
    • 3
      Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић
      Српски Митолошки речник
      1998
    • 2
      Група аутора
      Quelques problèmes ethnologiques de ľétude des peuples et des nationalités
      1981
    • 1
      Група аутора
      Changements dans la vie populaire en Serbie
      1980