Издања Етнографског института САНУ

Гласник Етнографског института САНУ (I – VII) / САНУ (VIII – ) је научна, периодична публикација из области етнологије/антропологије од међународног значаја. У њему се, од прве књиге издате 1952. године, објављују резултати научноистраживачког и пројектног рада научника и сарадника Института и других сродних институција у земљи и иностранству. Такође, објављују се расправе и чланци, прилози, грађа, осврти, хронике, прикази, преводи, белешке, библиографије, некролози, сећања, полемике, критике и друго.

Гласник је основан са циљем да објављује резултате научних истраживања насеља и порекла становништва, народног живота, обичаја и народних умотворина. Међутим, концепција Гласника, као сваке савремене научне публикације, мењала се и прилагођавала друштвеним, културним и политичким процесима и научним трендовима у друштвеним и хуманистичким наукама.

У најкраћим цртама, радови у Гласнику могу се груписати у неколико фаза. До осамдесетих година обављају се фундаментална етничка истраживања, и систематски организована проучавања урбаних и руралних средина у Србији и Југославији. Следећа фаза обухвата радове који дају нови теоријско-методолошки увид у разноврсне етнолошке и антрополошке феномене из области материјалне, духовне културе и друштвеног живота. Радови из области проучавања етницитета (дијаспоре и мањина у суседним земљама), културних и друштвених промена, политичке антропологије, друштвене свакодневице и др. настали су као резултат истраживања у периодима осамдесетих и деведесетих година. У последњим бројевима Гласника објављени су радови на темама транзиционих процеса у Србији. Од 2000. године радови у Гласнику углавном се заснивају на разултатима истраживања реализованих у оквиру домаћих и међународних пројеката.

Као уредници Гласника потписују се академици, научни сарадници и универзитетски професори, који су уједно били и руководиоци Института: Војислав Радовановић (1952–1957), Боривоје Дробњаковић (1958–1961), Душан Недељковић (1962–1966), Бранислав Којић (1967–1969), Милисав Лутовац (1970–1971), Атанасије Урошевић за књ. 21 (1972) 1973, Милорад Васовић (1973–1977), Петар Влаховић (1978–1982), Десанка Николић (1983), Душан Бандић (1984–1988), Никола Пантелић (1989–2000), Драгана Радојичић (2003– ).

Од броја 27 (1978) часопис добија свој међународни стандардни број за серијске публикације (YU ISSN 0584–4895), а од књиге 28 па надаље YU ISSN 0350–0961. Према стандардима Универзалне децималне класификације (UDC) класификован је у групу 39 – Етнологија.

Језик писма је ћирилица, са апстрактима на страним језицима (француски, енглески, немачки). Од броја 50–51 (2003) поједини радови објављују се на енглеском језику, а од 2007. године, увођењем полугодишњег излажења, свака друга свеска Гласника је на енглеском језику.

ГЕИ је реферисан у електронским базама: DOAJ (Directory of Open Access Journals), Ulrich's Periodicals Directory и SCIndex (Српски цитатни индекс). Чланци су електронски доступни у виду пуног текста који је типографски веран оригиналу (Pdf format). У истој форми Гласник је доступан и на интернет страници Етнографског института САНУ.

Убрзан развој информационих технологија и научних информација условиле су и стварање нових, једнообразних правила уређивачке концепције, чији циљ је унапређење квалитета домаћих часописа и њихово укључивање у домаћи и међународни систем размене научних информација. Поштујући упутства дата у Акту о уређивању научних часописа, који је 2009. године донело Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, Гласник Етнографског института САНУ је категоризован у часопис од међународног значаја (М 24). Од 2010. године укључен је у међународни систем унакрсног реферисања (CrossRef), и појединачним чланцима додељује се јединствена бројчана ознака DOI (Digital Object Identifier), преко које се успоставља веза са Интернет страницом на којој се документ налази.

ГЕИ САНУ се налази и може читати и на CEEOL (Central and Eastern European Online Library) thtp://www.ceeol.com

Приредила: Биљана Миленковић-Вуковић

Периодична публикација Зборник радова Етнографског института САН/САНУ почела је да излази непуне три године по оснивању Етнографског института САН. Први број Зборника објављен је као подсерија у оквиру серије Академијиних Зборника радова 1950 године. Серија Зборник радова САН уведена је 1949. године са циљем да се у оквиру њених подсерија објављују резултати научних радова Академијиних института. Престала је да излази са осамостављивањем института, који и даље задржавају ову публикацију, али у оквиру својих серија. У таквом облику Етнографски институт је публиковао књиге 1–4 (1950–1962). Под називом Зборник радова Етнографског института почиње да излази 1971. године са књигом број 5 и траје до данас.

Објављује резултате стручног и научног истраживачког рада о одређеним питањима, тематских или регионалних испитивања, саопштења са научних скупова, резултaте рада на пројектним задацима, магистарске радове.

У првим бројевима Зборника објављују се резултати добијени на основу истраживања насеља и порекла становнишва, народног живота и обичаја и фолклора, који су били један од циљева и програмских опредељења приликом оснивања Института, а одвијали су се у оквиру антропогеографског, етнолошког и фолклорног одељења Института. Велики број радова односи се и на тему фолклора народноослободилачког рата, а резултат су систематског прикупљања и испитивања народне партизанске поезије на српском језику и језику националних мањина у периоду 1947–1949.

Резултати рада на вишегодишњим пројектима уговорених са Републичком заједницом науке Србије, односно Министарством за науку Републике Србије теме су неколико бројева Зборника: Проучавање и испитивање насеља угрожених јавним радовима објављени су у књигама 6–8 (1973–1976) под називом Етнолошка проучавања ђердапских насеља. Истовремено са проучавањем ђердапских насеља отпочело се и са проучавањем националних мањина у Војводини (Словаци, Русини и Украјинци) и Срба у дијаспори у румунском насељу Свињица, а резултати тих истраживања публиковани су у петој књизи Зборника; Стално праћење промена у народној култури на селу (1971–1975) у Зборнику 10 (1980); троброј 14–16 (1984) Стално праћење промена у народној култури – преображај приградских насеља (1976–1980) односи се на проучавање промена у култури становања, браку и породици и обичајима животног циклуса у приградским и другим насељима у околини Београда, Крушевца, Лесковца, Пирота и Новог Пазара. На конкурсима Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије за фундаменталне научноистраживачке пројекте, 2001. и 2005. године, Етнографском институту САНУ одобрена су пет пројекта, те истраживачи резултате свог научног рада објављују у Зборницима 21–26, као и другим научним публикацијама.

Књиге 9 до 13 посвећене су заслужним сарадницима и истакнутим научним радницима Института, академицима Душану Недељковићу (књ. 9), Браниславу Којићу (књ. 10), Атанасију Урошевићу (књ. 11), Милисаву Лутовцу (књ. 12) и примаријусу др Милораду Драгићу (књ. 13), са посебним освртом на њихов допринос етнологији и сродним наукама. Неколико свезака посвећено је значајним јубилејима.

Саопштења са међународних научних скупова (Прилози проучавању етничког идентитета, Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду, Слике културе – некад и сад, Спомен места: историја – сећања) публикована су у књигама 20 (1989), 21 (2005), 22 (2006), 24 и 25 (2008) и 26 (2009), а магистарски радови Зорице Дивац, Добриле Братић и Мирославе Малешевић у 17–18 (1985) и 19 (1986).

Као уредници потписују се: Војислав С. Радовановић (књ.1–2), Душан Недељковић (књ. 3–5), Мирко Р. Барјактаровић (књ. 6–8), Петар Влаховић (књ. 9–16), Душан Бандић (књ. 17–19), Душан Дрљача (књ. 20), Љиљана Гавриловић (књ. 21), Зорица Дивац (књ. 22, 24 и 25), Драгана Радојичић (књ. 23) и Александра Павићевић (књ. 26).

Језик писма је ћирилица, са апстрактима на страним језицима (француски, енглески, немачки, руски или бугарски).

Од броја 9 (1979) Зборник добија своју међународну ознаку за серијске публикације ISSN 0351–1499, а књиге од броја 21 и даље имају и међународну ознаку за монографске публикације ISBN.

Приредила: Биљана Миленковић-Вуковић