Aктуелно:

КУЛТУРЕ И ГРАНИЦЕ Међународна научна конференција Вршац, 6 –8. октобар 2011. програм скупа књига апстраката

Конкурс за доделу Награда Етнографског института САНУ

IBiSS

Организација Института

Статут Института

О Етнографском институту САНУ

Етнографски институт САНУ је национална и централна научно-истраживачка установа у Србији за систематско проучавање културе српског народа и других етноса, као и савремених етничких, културних и идентитетских  процеса. 

Институт проучава етнички идентитет српског народа у земљи и расејању и етничке заједнице у Србији, као и  традиционалне обрасце и вредности народне културе (материјалне, социјалне и духовне). Прати процесе промена у структури становништва, у динамичном развоју и транзицији обележеној сталним миграцијама и трансформацијама културе и друштва, а такође се бави и осавремењавањем и унапређивањем методолошког и теоријског рада на регионалним, тематским и општим етнолошким/антрополошким темама и проблемима. 

У Етнографском институту САНУ је објављена и сакупљена обимна етнографска грађа. Организовани су бројни научни скупови. Негују се међународна сарадња и  издавачка делатност којима су се бавиле генерације преданих истраживача и научника које су радиле и раде у Етнографском институт САНУ.

Рад Етнографског института могао би се поделити на основу истраживачког процеса у  више целина:

До половине осамдестих година ХХ века  истраживана је цела територија Србије и то у области фундаменталних етничких истраживања – етничка слика области, култура становања, градитељство, привреда, обичаји, фолкор и истраживања трансформација културе, насталих услед индустријализације и урбанизације, и великих јавних радова (изградња колубарског басена, ХЕ Ђердап и пруге Београд-Бар). Проучавање урбаних средина, била су систематски организована, а резултати објављивани у издањима Института.

Промене настају деведесетих година ХХ века када долази  до великог померања становништва, што је резултирало културном измешаношћу, а ови процеси нису праћени организованим етнолошким истраживањима, пре свега због распада бивше Југославије и ратних догађања, те немања довољно слуха и средстава за оваква истраживања.

Са почетком новог миленијума отпочео је рад на проучавању савремених етничких процеса, кроз проучавање народне културе, етничког идентитета, међуетничких комуникација, културних адаптација, принципа на којима се заснивају друштвени односи, као и односи према мањинама у мултикултуралном  српском друштву.